Победник

АНГЕЛИНА ТОПИЋ, СРПСКА СКАКАЧИЦА УВИС И НАЈБОЉА МЛАДА СПОРТИСТКИЊА ЕВРОПЕ У 2022.
Високолетачица
Са само седамнаест година, оборила је сениорски рекорд из 1988. и постала најбоља српска скакачица увис. Изједначила је најбољи светски резултат икада у категорији млађих јуниора. У Јерусалиму, у својој категорији, освојила је европско злато. А на Европском првенству за сениоре у Минхену, као најмлађи учесник, освојила је бронзану медаљу. И све то у само три бурна месеца минулог лета. Европски олимпијски комитети изабрали су је у септембру за најбољу младу спортисткињу на старом континенту. Кћерка је рекордера у скоку увис Драгутина Топића и рекордерке у троскоку Биљане Топић. Још две године биће јуниор и њен лет, у ствари, тек почиње

Пише: Дејан Булајић
Фото: atlex.rs

Заблистала је у тренутку када је мало ко то очекивао. Не зато што је било ко у њу сумњао, већ због тога што се сматрало да је још увек рано за сениорски подвиг. Уосталом, и сама Ангелина има сличан утисак.
– Верујте ми да још увек сређујем осећања. Догодило се нешто о чему нисам ни сањала. У последњих пола године живот се толико убрзао да нисам стигла ни да се задржим на успесима које сам постигла. Они су се низали као на траци, а ја нисам имала времена да уживам у свему што се догађало. Шампионат у Минхену је свакако круна сезоне, али признајем – потпуно непланирана, јер сам све своје циљеве већ испунила на Европском и Светском првенству за јуниоре.

Не само резултатом, већ и држањем, па и начином на који приступаш такмичењу, показала си да си дорасла елити скока у вис...
Драго ми је што такав утисак преовлађује код многих који су пратили моје наступе у Минхену. Томе су, пре свега, допринеле добре припреме и веома озбиљан тренинг, као и одрицање од ствари које нису битне за спорт. То је утврдило моју концентрацију и ојачало самоувереност. Тако сам и дошла у ситуацију да старије и несумњиво искусније такмичарке сада размишљају о мени као о достојној ривалки.

То што си се на елитној сцени појавила са само седамнаест година није те претерано оптеретило?
То тако изгледа са стране. Притисак је, међутим, огроман и признајем да се понекад тешко носим са њим. На сву срећу, крај мене су драги људи који ми без оклевања помажу да пребродим све кризе. На такмичењима се трудим да размишљам пре свега о себи, а не о противницама. И мир који се у нама стиче плод је тренинга, пажљиво неговане концентрације.

Да ли си слутила да би већ први искорак на сениорску сцену могао бити овенчан медаљом?
Нисам себи дозвољавала да у слутњама одем тако далеко, да се не бих претерано оптеретила тиме. Међутим... надала сам се да се тако нешто може догодити. Маштати о успеху је исто толико спортски, колико и остварити то на такмичењу.

ОД НАС ЗАВИСИ

Колико си заиста минулих година била свесна свог талента и када су најсмелија очекивања почела да се буде?
Наравно да сам била свесна талента, али захваљујући људима у мом окружењу нисам се претерано заносила тиме, већ сам упорно радила и трудила се да га надоградим. У размишљању о томе постоји ризик који може да нас донекле успава, а ја не желим да губим време. Резултати показују да је то исправан приступ. Просто, све иде својим током. Тренирам вредно, имам најбољи стручни штаб и то је оно што ми пружа прилику да остварим подвиг.

Имаш привилегију да одрасташ у породици спортских шампиона. Од родитеља си сигурно научила како се постаје победник?
Јасно је да без њих свега овога не би било. Они су ми највећа подршка, али и узор и подстрек. Пре свега због тога што су дивни родитељи, који знају како се стиже до спортских врхова, али исто тако знају и како се ствара постојана породица. То је од пресудног значаја за успешно сазревање деце. Осим тога, тата је један од најбољих тренера на свету, не зато што ја тако мислим, већ због тога што такав став о њему преовладава у светској стручној јавности. Уз такве родитеље, успела сам да ствари поставим на право место и сада то треба искористити за врхунске резултате.

Живиш у времену у ком су младе генерације углавном усмерене на шаблоне за површну забаву. Колико је тешко отети се таквом просеку?
Мене то не чуди, јер сам део те генерације, од које не желим да се превише одвајам. Имам разумевања за много тога што намеће савремено доба. Од нас зависи шта ћемо и у коликој мери прихватити. Времена има за разне ствари. Треба само поставити приоритете и борити се за њих.

Одрицање зарад смелих циљева није баш тако честа карактеристика данас. Ти си очигледно спремна да се за своје циљеве бориш свом снагом?
У то не треба сумњати. Спорт волим и уживам у њему. Убеђена сам да сам на путу да остварим добре резултате у томе. Међутим, то није једини путоказ у мом животу, јер желим да се остварим и академски. Планови су врло живи и спремна сам да им посветим много труда и времена.

БЕЗ ГРЕШКЕ У КОРАЦИМА

Професионални спорт је веома строг. Да ли ти је, такав, понешто и одузео у периоду школовања, одрастања, дружења?
Не бих могла рећи да ми је нешто одузео, јер сам се свесно определила за њега. Извесну тешкоћу представља то што је треба ускладити све обавезе, а ја не желим да их запоставим, било да су у питању школа, породица, пријатељи или спорт. Време је оно што ми недостаје да бих ускладила све жеље и потребе.

Наиђу ли, у корак са свиме, и тренуци замора, када би желела да предахнеш?
Наравно. Али тај замор је више менталне природе, због притиска који је у врхунском спорту стално присутан. Тада потражим савет и мој стручни тим пронађе право решење. Много ми значи то да сам на менталној равни растерећена.

На почетку си каријере. Какви су твоји планови и жеље?
Не желим ништа да убрзавам. Свесна сам да сам још две године јуниорка и највећа своја очекивања и даље везујем за ту конкуренцију. Уколико ми се пружи прилика да остварим и нешто више, биће то чист бонус. Нећу дозволити да подвиг у Минхену поремети редоследе које треба до краја испоштовати у мојој каријери. То је начин на који желим да сазревам и наметнем се у елитној конкуренцији.

Шта би желела да доживиш упоредо са атлетиком?
Оно што спорт сам по себи намеће – путовања, откривања онога што ми је далеко и непознато, упознавање различитих култура. Убеђена сам да ће ме то обогатити и пружити неупоредиво искуство.

Постоје ли и неке друге области које те привлаче?
Веома волим да учим. Знам да ће то некоме звучати штреберски, али је заиста тако. Изазови образовања су ми увек били привлачни, видим себе и у томе. Желим да се окушам у стицању академског образовања и да будем успешна и у томе.

Хоће ли оно што си до сада остварила, а поготово медаља у Минхену, утицати на промену неких твојих животних ритмова?
Неће. Ритам који је успостављен пружа ми прилику да се потпуно остварим у ономе што ми је од превасходног значаја, а то је спорт, али и у неким другим животним интересовањима. Мислим да је то од посебног значаја. Чини ме усредсређеном и задовољном.

Да ли си свесна колико јавност у Србији прати спорт и колико се везује за спортске идоле?
Признајем да се у свему томе не сналазим баш најбоље. Нисам потпуно спремна за све оно што прати спортске успехе. Прија ми, али ме помало и плаши. Треба ми мало времена да се навикнем.

Порука коју би упутила својим вршњацима?
Уживајте у свему што вас чини срећним!

***

Победнички низ
Ангелина Топић (Београд, 2005) заблистала је пуним сјајем баш ове 2022. године. Са свих такмичења се враћала са одличним резултатима. Почетком јуна, у Атини је постала рекордерка Србије са прескочених 1,95 метара, надмашивши за један сантиметар рекорд који је од 1988. држала Амра Темим. Крајем јуна, у Крушевцу је прескочила сантиметар више, чиме је изједначила најбољи светски резултат икада за узраст млађих јуниорки. У јулу је, у Јерусалиму, на Европском првенству за млађе јуниоре, освојила златну медаљу. На Светском првенству за јуниоре у Калију, окитила се бронзом, а медаљу истог сјаја освојила је и на сениорском првенству Европе у Минхену.

***

Шампионска породица
Ангелина има савршен породични педигре за врхунске резултате. Њен отац и уједно тренер је Драгутин Топић, један од најуспешнијих српских атлетичара свих времена. Он је 1993. године поставио државни рекорд у скоку у вис са прескочених 2,38 метара и заузима високо место на листи најуспешнијих светских скакача времена. Ангелинина мајка Биљана такође је била атлетичарка шампионског штофа. На шампионату света 2009. године остварила је троскок од 14,52 метра, што је и данас чини државном рекордерком.